РЕЗОЛУЦИЈА

Пише: Гостимир Т. Поповић, војно политички аналитичар

prota49@yahoo.com

 

Кад год треба нешто да се саопшти јавности користе се термини који би требали да буду јасни, одређени и дугорочног карактера. Савремени политички живот променио је однос према терминологији али и према суштини одрђених појмова па се појмови који би требали да представљају највиши ниво снаге олако и користе. 

 

Један од тих појмова је резолуција који се у последње време веома често употребљава али много више злоупотребљава од стране и великих и малих и снажних и слабих, од свих који желе на неки начин да замагле а не разјасне ситуацију. 

 

Два типична примера су резолуције европског парламента и Представничког дома америчког конгреса. Резолуција европског парламента донесена је са седамдесетак посланичких гласова (од преко седам стотина) а Представнички дом америчког конгреса донео је резолуцију и то (ни мање ни више него о БиХ) у којој је такстативно набројио буквално све жеље сарајевске чаршије а ко год уме да чита барем мало између редова могао је да види да је основни циљ нестанак РС као организационог система српског народа. 

 

Само да подсетимо доносиоце тих разних резолуција да овај појам у својој суштини представља акт политичке а не правне природе и да је чисто декларативног карактера.Снага резолуције треба да се изражава у њеној објективности у третирању проблема, принципијелности и убедљивости ставова којим се одређују. 

 

Снага и ауторитет сваке организације, па и европског парламента и америчког Конгреса, је у њеној објективности и поштовању фактора према којима доносе своје акте а не у пукој сили и непоштовању.Ако се има у виду да је ова резолуција донесена под утицајем одређеног лобија (конгрес бошњачких интелектуалаца северне америке) онда је њена важност још мања и треба је потпуно занемарити.